Црква посвећена светом Георгију саграђена је од 1850. до 1854. године а главни градитељ је био Андреја Дамјанов из Велеса, један од најчувенијих црквених градитеља Балкана у 19. веку.
Црква Светог великомученика Георгија у Смедереву је подигнута у периоду од 1850. до 1854. године, изведена као прва реминисценција једног српског средњовековног споменика, цркве Свете Тројице манастира Манасије, представља леп пример врхунца раног романтичарског историцизма. Занимљиво је да је лоцирана у центру града, на градском тргу, означена бројем 1.
Освећење је извршио београдски митрополит Петар Јовановић. Подигнута је на Великој пијаци, поред петријевског потока, на простору у чијој је близини била старија црква посвећена св. Георгију. Изграђена је у доста кратком року, насупрот турских ометања, по чему је у народу познатија као црква пркоса.
Како је време пролазило и црква је доживљавала разна рушења и обнављања. С обзиром на локацију и терен где је подигнута било је логично очекивати да главни узрок њених страдања буде природни фактор, међутим, мора се констатовати да је храм највише страдао од људске руке. Зато је на објекту морало често да се интервенише, а посебно после страдања у Првом светском рату. Комплетну обнову извела је Црквена општина 1934-1936. године. Тада је црква добила садашњи монументални изглед.
Велелепна грађевина је више пута тешко оштећена што се види чим се у њу уђе. Најтеже страдање доживела је 5. јуна 1941. године, од експлозије 430 вагона муниције, експлозива и горива које је немачки окупатор чувао у оближњој смедеревској тврђави. Наиме услед снажне детонације земљиште испод цркве, које је и иначе због поџемних вода из неколико стотина метара удаљеног Дунава стално мочварно, је попустило, што је довело до растресања цркве и слегања црквеног пода.
Обнову овог храма можете да помогнете преко линка ОВДЕ.
Неодвојиви део црквене целине представља врло леп споменик Смедеревцима који су погинули у Првом светском рату а који се налази двадесетак метара од Цркве светог Ђорђа. Мало је познато да су Смедерево и његова околина били поприште једне од већих битака у Србији на почетку Првог светског рата, на Митровдан 1914. године, у којој је српска војска тешко поразила аустро-угарског окупатора и наневши му велике губитке, присилила га на повлачење преко Дунава, у окупирани Банат.
Иконе на иконостасу и живопис стручњаци су описали као изузетно вредну сликарску целину, стилски изведену као компромисно решење између српске традиционалне религиозне слике, савременог богословља, руске традиције и академског стила.
Међу сликарским остварењима, за мештане највећи значај има композиција Пренос моштију светог Луке у Смедерево. У знак сећања на 1453. годину, кад су мошти апостола и јеванђелисте Луке донете у тадашњу престоницу српске деспотовине и ту остале све до уочи коначног пада Смедерева, шест година касније.
На крају би се могло рећи да Црква св. Георгија у Смедереву предстаља синтезу свега онога што што је неговано у претходним епохама српске традиције, којома је Андереја Дамјановић додао неке савремене елементе и тако створио грађевину која представља понос не само мештана већ и њених неимара. Димензије цркве, складно укомпоновани детаљи разних стилова увршћују ову светињу у најлепше грађевине 19. века Србији.
Веза ка оригиналној објави се налази ОВДЕ.
