У центру Смедерева налази се једна од највећих цркава у Србији, која је   изграђена средином 19. века. Изградња цркве започета је 1852. а завршена 1854. године, тако да је освећење храма извршено на св. Андрију 1855.године. Освећење је извршио београдски митрополит Петар Јовановић. Подигнута је на Великој пијаци, поред петријевског потока, на простору у чијој је близини била старија црква посвећена св. Георгију. Изграђена је у доста кратком року, насупрот турских ометања, по чему је у народу познатија као „црква пркоса“.

            Главни неимар био је Андреја Дамјановић из Велеса, који је био познат по градњи објекта у духу српске православне традиције.

           Архитектонски склоп Цркве св. Георгија представља комбинацију триконхоса, развијеног уписаног крста и тробродне базилике са пет купола и високим барокним звоником изнад западног дела. Централна купола је дванаестострана, а остале, које су дијагонално распоређене око ње су осмостране.

              На источној страни налазе се три полигоналне апсиде, од којих је централна највећа. Унутрашњи простор храма подељен је на олтар, наос и припрату. Наос храма је у облику издуженог правогауника, који је у правцу исток-западподељен на три дела са два реда по три масивна кружна стуба. Горњу конструкцију чине полуобличасти сводови и луковикоји су ослоњени на стубове и зидове. Централну куполу наси коцкасто постоље пслоњено на пандатифе које подупиру стубови.

                Олтарска преграда је од белог мермера, урађена је 1934. године, уместо старог дрвеног икомостаса који је страдао у минулим ратовима. Иконостас је урадио београдски каменорезац Евгеније Лацовић. Иконе на иконостасу размештене су у три зоне, а урадио их је руски сликар Андреј Биценко 1934. године.

             Фреске су рађене у all–secco техници представљају дело руку истог мајстора. Основна карактеристика овог монументалног живописа је монументалност композиција и ликова, склад цртежа, драперија и разгранатост нијанси које живопишу у целинидају посебан колорит. На унутрашњем простору налази се укупно 31 композиција од којих је 27 великих и 4 мале са доста детаља. Код малих композиција аутор је ји ишаодо крајње наративности јер је настојао да што верније дочара одређену причу.

               Како је време пролазило и црква је доживљавала разна рушења и обнављања. С обзиром на локацију и терен где је подигнута било је логично очекивати да главни узрок њених страдања буде природни фактор, међутим, мора се констатовати да је храм највише страдао од људске руке. Зато је на објекту морало често да се интервенише, а посебно после страдања у Првом светском рату. Комплетну обнову извела је Црквена општина 1934-1936. године. Тада је црква добила садашњи монументални изглед. Обнова је обухватала зазиђивање донер реда прозаора, израда иконостаса, епископског трона, проповедаонице певница, као и подизање нивио пода и поплочавање белим венчачким мермером.

            У времену од 1990-2005. извршена је друга генерална обнова храма. Фасаде су поново малтерисане, кров покривен бакарним лимом и извршено чишћење и конзервација живописа. У таквом стању храм је прославио 150 година постојања.

           На крају би се могло рећи да Црква св. Георгија у Смедереву предстаља синтезу свега онога што што је неговано у претходним епохама српске традиције, којома је Андереја Дамјановић додао неке савремене елементе и тако створио грађевину која представља понос не само мештана већ и њених неимара. Димензије цркве, складно укомпоновани детаљи разних стилова увршћују ову светињу у најлепше грађевине 19. века Србији.