О ХОРУ
Када је и како основан хор при цркви Светог Ђорђа није познато, да ли крајем 19. или почетком 20. века. У време првог светског рата рад хора је замро као и многе друге активности у граду. Било је то време окупације, када су многи били на фронту, у рововима, на Крфу и ко зна где још.
Мисао да се оживи црквени хор одмах по ослобођењу 1918. године, била је стална брига свештеника и верника. Почетком 1930. године обновило је рад Црквено певачко друштво „Слога“ које је у односу на остала два друштва одскакало у много чему. Оно је својим радом обогатило музичку и певачку сцену Смедерева. Ни касније основано певачко друштво „Ђура Јакшић“ није му било дорасло. Циљ оснивања „Слоге“ био је „гајење црквене, националне и уметничке песме“, јер песма је „увек била и биће једна од најважнијих и најмоћнијих чињеница за одржавање наше расне егзистенције“. Од самог почетка се наметало питање чланова и потребе подмлађивања и попуњавање новим снагама чланова и чланица. Седиште друштва је у црквеној канцеларији где се и пробе одржавају. Први јавни наступ „Слоге“ била је света Литургија првог дана Васкрса 1930. године, а већ 21. јуна 1930. године „Слога“ је приредила први концерт. За четири прве године одржана су четири духовна и шест световних концерта. Касније их је било толико у једној години. У четвртој деценији прошлог века, Црквено певачко друштво „Слога“ високо се рангирало и убрајало у познатије српске хорове. Основано од стране свештених лица да у првом реду слави Бога на богослужењима, певало је композиције Стевана Мокрањца, Лисинског, Бортњанског, Чајковског, Архангелског, Макарева и других. Хор је тако брзо и добро напредовао да је у свој репертоар убацио поред духовних и световне композиције. Даљи напредак био је оснивање више секција при певачком друштву: хорска, рецитаторска, музичка, глумачка, певачка и оркестарска. Гостовало је широм краљевине и свуда добијало похвале о чему сведоче бројне дипломе. Већ 1935. године друштво је отворило своју Музичку школу коју је водио хоровођа Дудник. Од те године почео је упис ученика за смерове: клавир и виолина, а од 1937. и све гудачке инструменте, затим соло певање. Сваке године је плакатима и огласом у локалним новинама најављиван упис ученика. Природни продужетак и наследник те школе је садашња Музичка школа у Смедереву.
Хор је често после певања на Литургији приређивао духовни концерт у суседном хотелу „Гранд“. Обично се то практиковало о већим празницима. Тако је било на Цвети и Духове 1936. године. На Духовском концерту одржаном првог дана Духова, 31. маја 1936. године хор је доживео овације.
Хор се некако одржавао и за време окупације, а после ослобођења 17. октобра 1944. године када се покренуло питање његове поновне афирмације искрсли су проблеми. Нова власт је ограђивала Цркву „кинеским зидом“, па јој није ишло у рачун да смедеревска црква и даље држи један тако добар хор. Само две седмице по ослобођењу Смедерева то је питање дошло на дневни ред политичких комесара и одлучено је да се хор и његова имовина одузму од цркве. Да би то званично функционисало, именован је посебан „Комесар друштва Слога“. Није било тешко прикупити чланове и по кратком поступку им ставити до знања да више не припадају цркви него граду.
У посебним условима није било могућности да црква створи нов хор. Посебно није било могућности да се у њега укључи омладина. Добар део старих чланова и даље је долазио у цркбу и певао, али бише није било приредби нити хорских проба. Ти остаци хора „Слоге“ трајали су још читаве три деценије. Последњи су половином седамдесетих година престали да због старости долазе у цркву и ускоро су се преселили у вечност, где такође Бога славе песмом.
Почетком деведесетих година је почела делатност да се при цркви Светог Ђорђа створи хор солидне вредности. У ту сврху је у проповедима указивано на значај вокалне музике на богослужењу. После великог труда створен је хор крајем 1995. године којим је диригивала Биљана Букотић, избеглица из Босне, која је хонорарно предавала у музичкој школи „Коста Манијловић“. И она и сви чланови певали су бесплатно. Два пута недељно долазили су на пробе, а недељом пре подне певали на Литургији. За првог директора обновљеног хора постављен је прота Живорад Павловић, а после њега постављен је јереј Зоран Ђуровић. Нажалост, убрзо се хор распао. Биљана због великог броја обавеза није могла да и даље води хор. Показало се да је улога диригента пресудна за опстанак хора. Кратко време хором је дириговала Јелена Тодоровић, али је и она убрзо морала да напусти ову позицију, па је хор остао без вође и распао се. Обнова рада уследила је ангажовањем Тање Петровић за диригента која је иначе наставник у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Смедереву. Делимично га чине чланови старог хора, заљубљеника у хорско певање посебно у црквено, али је обновљен са много нових чланова. Хор два пута седмично одржава пробе и увежбава, а редовно пева недељом на Литургији у храму Светог Ђорђа. Осим тога наступа и у разним пригодним приликама, углавном на Светосавској и другим пригодним академијама, на парастосу петојунским жртвама, или на бини испред цркве што је увек најављивано у локалним средствима информисања. Због тих наступа хор је почео да увежбава и световне композиције. Сматрајући се наследником и природним продижетком црквеног певачког друштва „Слога“, хор је узео исто име. За свог патрона хор је узео Пресвету Богородицу, конкретно празник њеног Сабора који је другог дана Божића. Стазама „Слоге“ несумњиво иде када је у питању богослужење.
КОНТАКТ
Диригент хора Тања Петровић:
мобилни телефон: 064 1824287
Пријем нових чланова је недељом после литургије.